прича о Ставросу

Године 1923, протеривање Грка из Мале Азије приморало је 400 породица из Катирлија у Витинији да напусте своју прелепу домовину и населе се као избеглице, углавном у два региона Грчке, у зависности од парохије којој су припадали.

Парохијани Агије Параскеве стигли су у Ставрос и основали насеље „Паралија Ставрос“, док су парохијани Агиос Јоаниса у Солуну, у данашњој општини Каламарија, основали „Нео Катирли“. Убрзо након тога, неке породице из Мадитоса у Проуси придружиле су се 300 породица из Катирлија у насељу Ставрос.

Избегличко насеље, заједно са староседеоцима Ставроса и Врасне, годинама је чинило јединствену административну целину. Међутим, разноликост карактеристика људи и удаљеност између насеља довели су до раздвајања првобитно Врасне, а затим и Ставроса. Године 1931. дошло је до коначног раздвајања и становници старог насеља су га преименовали у Ано Ставрос, док су избеглице задржале име Ставрос.

Данас је Ставрос центар општине Волви. Некадашње избегличко насеље развило се у туристички центар са модерним туристичким садржајима и природним лепотама. Комбинација планине и мора покрива разноврсне потребе туризма.